Правда

Ово је прича о двоје младих људи, слепој Францускињи и немачком војнику, захваћених вихором Другог светског рата, који настоје да сачувају хуманост, разум и смисленост својих живота у општем паклу који је око њих. На трибини ће говорити Милан Влајчић, књижевни критичар, Мића Вујичић, писац, и Дубравка Срећковић Дивковић, преводилац. Биће речи о значењу „светлости“ код Дора, о роману „Сва светлост коју не видимо“ у контексту савремене америчке књижевности, о структури романа и моделу приповедања: „бајка за одрасле“, о симболици легенде о драгом камену у историјском контексту књиге и многим другим темама. Роман „Сва светлост коју не видимо“ је одмах по објављивању постигао невероватан успех. Био је 49 недеља на листи бестселера Њујорк тајмса и продат је у више од 1,6 милиона примерака. Када је Мари Лора у шестој години ослепела, отац је за њу изградио макету кварта у којем живе у Паризу не би ли додиром запамтила распоред улица у комшилуку и тако научила самостално да долази до Националног музеја. То је чаробно место у којем ради њен отац. Безбрижне године пролазе и, када немачка војска окупира Париз, Мари Лора и њен отац беже из града носећи са собом можда и највреднију драгоценост музеја. Истовремено у једном другачијем свету, у Немачкој, одраста сироче Вернер. Једног дана проналази стари радио-апарат који ће га потпуно очарати. Убрзо постаје вешт мајстор за поправку радија и тај таленат га води међу Хитлерову омладину. Млади радио-оператер пролази кроз европска ратишта од Русије до срца Француске поражен свешћу да из дана у дан губи своју људскост. Оног дана кад буде срео слепу девојку, Вернер, заљубљеник у технику, схватиће да су њих двоје тачкице људске свести које се опиру колективном страху и злу и да још увек постоји могућност избора неког племенитијег света. „Сва светлост коју не видимо“ је и после више од годину дана од објављивања у врху светских топ листа бестселера.

Прочитајте још:РЕГАТА ТВРЂАВА: Поносно бранили заставе средњовековних српских градова

Извор:Правда/Марија Гојковић