Правда

У акциjи хрватске воjске, коjа jе започела 4. августа 1995. године, из Хрватске у Србиjу, за свега неколико дана, протерано jе више од 200.000 Срба, а убиjено jе око 2.500 људи. После 20 година од трагичног догађаjа, око 2.000 људи се jош води као нестало. Kомесариjат наводи да jе Србиjа и данас земља са продуженим избеглиштвом. Oд 610.000 избеглих, коjи су од 1991. године, уточиште потражили у Србиjи, 35.295 лица и даље jе у статусу избеглица, од чега jе 25.962 из Хрватске. Kао и претходних година, "Oлуjа" се обележава, а да са Хрватском и даље постоjи више нерешених питања веома важних по избегличку популациjум истиче Kомесариjат. Неколико десетина хиљада избеглица ниjе повратило своjе станарско право, Хрватска ниjе обновила више од 10.000 срушених српских кућа у подручjима где ниjе било ратних деjстава и око 8.000 кућа на подручjима захваћеним ратом, ниjе враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима. Хрватска ниjе спровела Уставни закон о правима националних мањина, коjим се Србима гарантуjе пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полициjи, правосуђу и другим jавним институциjама. Надлежене институциjе у Хрватскоj не процесуираjу поjединце и групе коjе шире говор мржње, воде кампању против српског jезика и писма, подстичу насиље према Србима, или их физички нападаjу, а Хрватска ниjе исплатила заостале пензиjе, динарску и девизну штедњу, наводи се у саопштењу Kомесариjата. Истиче се да су сви поступци у вези са обновом имовине и стамбеним збрињавањем бивших носилаца одузетих станарских права у Хрватскоj у застоjу, иако корисници имаjу валидна решења о обнови и стамбеном збрињавању. Неколико хиљада захтева за обнову у другом степену, годинама чека на одговор. "Забележени су и случаjеви одузимања личних карата избеглицама на граници са Хрватском. Из таквих поступака се jасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграциjу у Србиjи, jер jе процес повратка скоро заустављен", наводи се у тексту. У прилог наведеном говори и студиjа "Mањински повратак у Републику Хрватску", израђена на инициjативу УНХЦР-а, у коjоj су аутори изнели закључак да од више од 130.000 регистрованих повратника српске националности, у Хрватскоj остаjе да живи само 38 одсто, у Србиjу се враћа око 45 одсто, а око 17 одсто их jе умрло. У студиjи се наводи и да jе jедна трећина повратника стариjа од 65 година. И у извештаjу Стеjт департмента за 2013. наводи се да jе у Хрватскоj и даље присутна друштвена дискриминациjа и насиље према мањинама, посебно према Србима и Ромима, што обесхрабруjе повратак. Kомесариjат подyећа да о проблемима српске заjеднице у Хрватскоj говори и студиjа "Насиље и несношљивост према Србима у 2014.", аутора Tамаре Oпачић, а у издању СНВ. У студиjи се таксативно наводе случаjеви етнички мотивисаног насиља, несношљивости и говора мржње усмереног према Србима и њиховим институциjама у Хрватскоj. Све указуjе да у Хрватскоj ниjе дошло до очекиваних фундаменталних позитивних промена, када jе реч о повратку српских избеглица, наводи Kомесариjат. Oн се jош jедном захавалио међународним организациjама, билатералним донаторима и Делегациjи EУ у Србиjи, на свим уложеним средствима за побољшање живота избегличке популациjе и затварање колективних центара.

Прочитајте још:БАБЕ, ЖАБЕ И ЖИРАФЕ: Жижек „полупао лончиће“ – против неолибералне демократије и за „Пуси Рајот“ЊЕГОВА СЛИКА ЈЕ ОБИШЛА СВЕТ: Дечак са трактора – где је и шта ради данас!? (ВИДЕО)

При том jе напоменуо да се не смеjу заборавити нерешена питања коjа отежаваjу постизање траjних решења за избегличку популациjу. "Србиjа сматра да наставак активности на спровођењу анекса E и Г Споразума о сукцесиjи има висок приоритет, али и остале активности коjе воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекуjемо даљу подршку међународне заjеднице", наводи Kомесариjат. Извор: Танјуг