Правда

Кремљ, који је, бар како тврде западни медији, увек предњачио у пропаганди, наводно је у протеклих годину дана оформио одељење за пропаганду смештено у Санкт Петербургу. Према наводима Асошиејтед преса, пропагандни програм Кремља заслужан је за пораст евроскептицизма и смањену подршку чланству Србије у ЕУ. Пропагандна кампања Русије је, осим Србије, наводно усмерена и против Немачке, САД-а али и осталих западних земања, преноси Њујорк пост. Овај "пропагандни рат" Русије, наводно је забринуо званичнике ЕУ и навео их да припреме израду стратегије за одбрану од ''кампање дезинформација''. А каква је стратегија у питању, за сада је тајна, преноси НБЦ.Лајда Савчук, новинарка која је до средине Марта наводно радила у овом пропагандном одељењу описала је како то изгледа. Она је навела да су тамо углавном запослени млади, који под шифрованим именима и помоћу лажних профила, каче коментаре на друштвеним мрежама и блоговима за плату од 800 до 1.000 долара.Према наводима Анреја Сошникова, новинара недељника Моја регија, који је међу привима објавио постојање такозване "фабрике тролова", у тој згради ради преко 400 људи, а одељење је почело са радом након анексије Крима. Он такође наводи да управо траје поступак запошљавања великог броја ботова са познавањем енглеског језка, чији ће циљ бити активније учествовање у формирању јавног мњења на порталима и социјалним мрежама на западу и у САД-у. У Србији постоје такозвани "ботови Кремља", које регрутује неколико малих десничарских странака које финансијски и политички подржава Русија, наводи београдски лист Блиц. Када је руски опозициони лидер Борис Њемцов убијен у Москви крајем фебруара, српски ботови су наводно моментално реговали објавама у коментарима новина, типа: "Америка једина добија тиме" и "То је дело ЦИА".  Коментари који су оптуживали Путина били исмевани док су они који су га подржавали добијали стотине лајкова и плусева.Српски ботови се према њима, обавештавају из медија које подржава власт у Москви, што се јасно види према ставовима на српским мрежама и коментарима да је режим у Кијеву фашистички, као и да је Путин био управу када је припојио Крим. "Једна од последица овога је то да што је подршка ЕУ интеграцијама пала испод 50 процената по први пут од демократских промена у Србији 5. октобра 2000.", каже Јелена Милић, политички аналитичар Центра за Евро-Атланске студије у Београду. "Биће веома тешко повратити подршку јавног мњења за учлањењу у ЕУ." навела је она.

Прочитајте још:

• Русија гради армију војних робота и летелица (ВИДЕО)
• Гугл улаже 150 милиона евра у европске медије
• Бридлав тражи „интернет офанзиву“ на Русију
• САД припремају информациони рат са Русијом на друштвеним мрежама

Извор:Правда