Правда

О овој победи у данима који су уследили писали су и новинари, и књижевници и војници… Ипак, можда највећа похвала јунаштва и храбрости српског народа дошла је управо са непријатељске стране. Ово су после Церске битке записала два аустроугарска војника: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска – не, разбијена руља јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали читаве колоне коморе или газили у рововима поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске. Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио да неумитна сила-воља савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује у силу.” Егон Ервин Киш, аустроугарски војник и писац „Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, довитљиви, лукави, особито покретљиви, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, за борбу мржњом и одушевљењем загрејани, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа него Руси, Румуни и Италијани.” Алфред Краус, аустријски генерал * Сведочанства је оригинално објавила Политика у склопу обележавања 100 година од Церске битке

Не пропустите:Више од хиљаду људи у Церском маршуХеројство које се памти: Век од Церске биткеАмбасадор Аустрије: Памтимо Церску битку, ипак ћете бити део Европе

Извор: Дневно