Након што су информације о пореском рају у Луксембургу недавно бациле сенку на почетак мандата Жан-Клода Јункера на челу Европске комисије, његов положај прете да уздрмају нови, прекјуче обелодањени подаци. Некадашњи премијер и министар финансија малене кнежевине не може сасвим да се одбрани од оптужби да је немогуће да није био упознат са финансијским махинацијама које су одигравале у његовом дворишту. У новом таласу инкриминишућих података у склопу новинарског истраживања названог „Луксликс” (није повезан са „Викиликом”, на који намерно лексички подсећа) обелодањене су информације о финансијском хватању кривина гиганата попут компанија „Дизни” и „Коук индустриз”. Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ) саопштио је да су ове фирме вештим финансијским дриблинзима у периоду од 2009. до 2013. прокњижиле стотине милиона долара по повлашћеној пореској стопи. ИЦИЈ је стајао и иза претходног контигента информација о луксембуршким пореским олакшицама, а политичку цену открића је замало платио Јункер, о чијем поверењу се гласало у Европском парламенту. Председника Европске комисије (ЕК) подржала је огромна већина европских посланика, али је остао непријатан осећај да је велики скандал обележио почетак његов мандата. Поводом најновијих замерки огласили си су се „Дизни” и „Коук индустриз”, али и луксембуршко министарство финансија. Заједничко им је објашњење да „ништа није урађено мимо закона”. Управо је легалност финансијских операција, то јест проналажење рупа у закону које омогућавају умањено опорезивање, најопаснија димензија овог случаја, упозоравају из ИЦИЈ-а. Овакво пословање је заправо морално неприхватљиво јер на тај начин државе у којима послују међународне компаније губе милијарде долара које би им на на име пореза припале. „Организација за помоћ државама у развоју ’Екшн ејд’ већ дуго указује на то да међународни концерни тако избегавају плаћање пореза у сиромашним државама. Та ’изгубљена’ средства су већа од помоћи за развој коју добијају те земље. Скандал је у томе да многе државе, не само Луксембург, деценијама трпе или чак подстичу такве методе”, оцењује Дојче веле. Аналитичари све чешће износе дилему да ли ће Европска комисија са Јункером на челу бити у стању да стане у крај оваквој пракси. Проблем је у томе што је пореска политика у надлежности држава чланица ЕУ, а политика опорезивања није усаглашена на нивоу ЕУ. Критичари садашњем поретку замерају непостојање пореске уније, са једнаким пореским стопама и прописима. Објављивање нових информација се подударило са интервјуом који је Жан-Клод Јункер јуче дао за француски „Либерасион”, где је шеф ЕК призна да га је „Луксликс” – ослабио.
Прочитајте још:Застрашујућа анкета: Половина американаца одобрава мучење затвореника од стране ЦИАПутин најутицајнија личност у 2014. години„Субјективно говорећи, немам себи да замерим ништа више него што би други себи замерили. Али објективно гледано, ослабљен сам због тога што ’Луксликс’ сугерише могућност да сам био умешан у махинације које газе све моралне норме”, тврди Јункер и додаје да су у овом случају сви криви. Он је, истина, и раније, када је цела прича узела маха, изјављивао како није творац пореског система Луксембурга, али да се због одговорних позиција које је заузимао осећа „политички одговорним”. Раније су обелодањене информације да је Луксембург као држава са мултинационалним компанијама склапала тајне уговоре по којима их је минимално опорезивала. Компаније „Икеа”, „Пепси”, „Амазон” и још 340 гиганата кроз ову земљу су провукле више стотина милијарди долара. Извор: Политика