Правда

Преподобна мати Параскева рођена је у Епивату и, према записима српског владике Николаја Велимировића, пореклом је Српкиња. Родитељи су јој били имућни и побожни, а осим ње, имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ мадитски. Након смрти родитеља, девица Петка, жељна подвизништва Христа ради, отишла је у Цариград, па у јорданску пустињу, где се подвизавала до старости. Тада јој се јавио анђео Божији и рекао јој да се врати у отаџбину. У Епивату је проживела још две године у непрестаном посту и молитви и онда је предала душу Господу. Упокојила се у 11. веку и на њеном гробу почела су се дешавати разна чуда, најчешће исцељења. Њене чудотворне мошти пренесене су у Цариград. Бугарски цар Арсен је мошти светитељке 1238. године пребацио у Трново у Бугарској, а падом тог подручја под Турке, султан Селим је њене мошти однео у Цариград. На молбу кнегиње Милице, жене српског кнеза Лазара, мошти светитељке пренесене су у Србију у Београд и 125 година биле су положене у капели на Калемегданској тврђави. Мошти Свете Петке сада су у Румунији у Јашију, граду који се сматра великим светилиштем и местом ходочашћа, не само за православне, већ за све који верују у њену моћ исцељења. На икони је Света мати Параскева представљена у женској монашкој одежди, са крстом и миртином гранчицом, симболом мучеништва. Света Петка је у српском народу веома поштована и важи за заштитницу жена. Велики број лековитих извора носи име Свете Петке, а један од њих, са чудотворном и лековитом водом налази се у Београду, на Калемегданској тврђави, месту где су њене мошти дуго почивале. Света Петка је заштитница и капеле на Калемегдану, где се сваке године, после литургије у цркви Ружици која је у непосредној близини, организује литија. Калемегданска капела Свете Петке саграђена је на извору воде за коју се верује да исцјељује очне болести и у њој се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

Прочитајте још:Колико су опасни: Ево шта значи сваки Е број на декларацијама производа!

Извор: Срна